Koliko rad od kuće može imati svojih prednosti, isto tako može da postane i noćna mora koja nosi rizik da se privatni i poslovni život spoje u jedan neproduktivni. Mnogi su benefiti rada od kuće poput iskorišćavanja vremena koje provedemo u saobraćaju na druge stvari, manje stresa zbog gužvi, ležerniji dress code, jeftiniji troškovi života, duže spavanje… ali baš ti benefiti nas “ušuškavaju” i stvaraju lažni osećaj da imamo vremena za sve.
Istina je da mnoge objektivne stvari mogu da otežaju naš prelazak iz privatnog u profesionalni život u istom prostoru, poput nedostatka kutka za rad, briga o ukućanima, kućnim poslovima, a nekad je manjak snage volje ono što nas sputava da budemo produktivniji. Zato Vam dajemo 5 saveta kako da lakše izgradite zdrave radne navike i izbegnete prokrastinaciju ukoliko se Vaš rad odvija pod okriljem doma u kom živite:
- USPOSTAVITE JUTARNJU RUTINU
Čovek je biće rutine. Rutina je nešto što iznova i iznova radimo kako bismo napravili uvertiru i pripremili sebe za režim rada. Za samu disciplinu je bitno da se mali zadaci koje postavimo sebi pre početka posla koji donosi zaradu, završe. Mali uspesi i zadovoljstvo što smo na vreme ustali i imali vremena da, na primer, doručkujemo, popijemo kafu ili pročitamo novine, daju nam samopouzdanje i elan da se uhvatimo u koštac sa obavezama i odgovornošću koje naš posao nosi.
Zato je važno da odredite tačno vreme ustajanja i tačno vreme započinjanja radnih obaveza, kako biste mogli lakše da rasporedite rutinske zadatke koji dolaze između.
Svako ima različitu rutinu, Vi pronađite ono što Vama najbolje odgovara. Za nekoga je to ustajanje u 7h, tuširanje i ispijanje kafe ili vežbanje. Ukoliko imate decu, jedan deo vaše jutarnje rutine svakako će biti posvećen njima.
2. OTVORITE PROZORE, PA ČAK I ZIMI
Procenjuje se da do 90% našeg vremena provodimo u zatvorenim, slabo provetrenim prostorijama. Udišemo vazduh koji sadrži mikrozagađivače poput prašine, prljavštine ali i druge gasove. Za osobe sa bolestima pluća i disajnih puteva, ovo je poseban problem.
Nekad vazduh u prostoriji može da bude i do 10 puta zagađeniji nego u spoljašnjoj sredini. Zato jednostavna stvar poput redovnog provetravanja prostorije, zaista može da napravi veliku razliku u kvalitetu vazduha koji udišemo, a i promenu u našem raspoloženju.
Preporučuje se da se ovo praktikuje i tokom zimskih meseci. I kad je napolju mraz, nekoliko minuta otovrenog prozora uneće onu preko potrebnu svežinu u Vaš dom ali i um. Ukoliko osetite da Vam energija nakon više sati rada pada, otvorite širom prozore.
3. RAZMRDAJTE SE
Kad prionemo na posao, često izgubimo pojam o vremenu a samim tim se i veoma malo krećemo. Nekad uopšte i ne ustajemo od radnog mesta, zato sebe moramo da osvestimo i pokrenemo se. Namerne pauze ćemo napraviti tako što ćemo više puta naviti sat kao podsetnik da treba da ustanemo na par minuta i razmrdamo se, sve dok nam to ne postane rutina.
Čovečije telo nije prilagođeno za sedeći način života. U zavisnosti od Vaših mogućnosti i želja, praktikujte one aktivnosti koje će Vama najviše prijati. Da li će to biti vežbe za leđa koje se izvode na radnom mestu ili ćete tokom pauze za ručak jedan deo vremena iskoristiti za šetnju, izbor je na Vama. Radite ono što Vam prija.
4. ISPLANIRAJTE PAUZE UNAPRED
Kada smo previše fokusirani da završimo zadatke za posao, zaboravljamo na one male nagrade koje gode našem telu i umu, poput pauze za kafu ili užinu.
Zato pre nego što prionete na poslovne obaveze, napravite okvirni plan rada u koji ćete uračunati i te pauze. Možete skinuti brojne aplikacije koje olakšavaju organizaciju i utiču na bolje iskorišćavanje vremena, ili ako Vas tehnologije ne privlače toliko, zapišite ih na papir koji ćete držati na vidnom mestu.
Taj raspored može izgledati ovako:
9h početak rada
11h pauza za kafu i/ili užinu i razmrdavanje
12h pauza za ručak
15h užina ili pauza za razmrdavanje
Pauze su bitne jer pomažu mozgu da se resetuje, da sa novom svežinom pristupi problemu. Zato je bitno praviti ih čak i kad ne osećate biološku potrebu za njima, na primer, kada ste umorni ili gladni.
5. NEUTRALIŠITE SVE ŠTO VAM ODVRAĆA PAŽNJU
Možda najveća mana rada od kuće je što postoji toliko toga što može da nas prekine u radu, da je gotovo nemoguće raditi s punom pažnjom puno radno vreme. Spisak je podugačak, sigurno ćete pronaći barem nekoliko distrakcija sa kojima ste se suočili:
- Socijalne mreže
- E-mailovi
- Prijatelji koji nas zovu/pišu
- Porodica koja nas zove/piše
- Porodica koja je kod kuće sa nama u trenutku dok radimo
- Kućni ljubimci
- Neoprani sudovi
- Nered koji su napravili ukućani
- Nered koji smo sami napravili
- I sve drugo što se ne odnosi na naš profesionalni život
Nikada ne možemo biti 100% produktivni i da radimo bez prekida, ali možemo da utičemo da ova lista potencijalnih distrakcija bude kraća.
Ukoliko su notifikacije sa društvenih mreža problem – isključite ih. Ako je e-mail problem, odvojite jedan period u toku dana kada ćete se posvetiti samo čitanju i odgovaranju na emailove. Ukoliko Vas ukućani ometaju i prekidaju više puta tokom radnog vremena, popričajte sa njima i postavite granice. Jasno stavite do znanja kada ste dostupni, a kad niste. Što se tiče kućnih poslova, dužnost svake osobe koja deli jedan životni prostor je da doprinose da on bude uredan i čist, zato ga ne smatrajte isključivo Vašom obavezom. Rad od kuće nije manje ozbiljan samo zato što se odvija u prostoru u kom i živite, zato svi treba da tretiraju to vreme ozbiljno.
ZAKLJUČAK
Nije lako uspostaviti zdrave radne navike u kućnom okruženju, naročito ukoliko ste tek nedavno prešli na rad od kuće ili je naišao period kad imate i više posla od očekivanog.
Zato predlažemo da od svih stvari koje smo Vam predložili, počnete sa uvođenjem za početak samo jedne promene, koju ćete praktikovati svakodnevno. Kada Vam ona posle nekoliko nedelja postane navika, možete uvesti drugu. Budite strpljivi i ne previše strogi prema sebi. Samo upornim i redovnim praktikovanjem zdravih navika, one će uskoro postati usvojen nesvesni obrazac ponašanja.
Izvor: YouthNow magazin